ETIAS je počeo kao širi predlog bezbednosti Šengena, a ne mera zbog Bregzita

Davno pre nego što je ETIAS postao stalna tema putničkih naslova, Evropska komisija je iznela svoj prvi formalni predlog za taj sistem. Kako je objavljeno, plan je od početka jasno istakao jedno: Evropski sistem za informacije i odobravanje putovanja nije odgovor na Bregzit. Bio je očekivan nekoliko godina i zasnovan na ESTA Sjedinjenih Država.

Cilj je bio da se identifikuju potencijalni rizici vezani za posetioce bez vize pre nego što stignu do spoljne granice Šengena. Ovaj članak razmatra kako je taj rani predlog bio postavljen u trenutku objavljivanja.

Photo by John McArthur on Unsplash

Šta je predlog trebalo da postigne

ETIAS je opisan kao automatizovani sistem za identifikaciju svih rizika povezanih sa posetiocima bez vize koji putuju u Šengen. Svi državljani van EU bez vize koji planiraju takvo putovanje morali bi da se prijave putem interneta ili mobilne aplikacije pre polaska.

Navedeni cilj bio je da se označe osobe koje bi mogle da predstavljaju rizik nepravilnih migracija, bezbednosti ili zdravlja pre nego što stignu na granicu, jačajući spoljnu granicu uz glatko propuštanje putnika koji poštuju pravila. Zahtevi bi se unakrsno proveravali sa postojećim bazama da se vidi da li osoba ima kazneni dosije ili je ranije prekoračila boravak, a sistemom bi upravljala Centralna jedinica ETIAS-a pri Evropskoj agenciji za graničnu i obalsku stražu.

Obuhvat, cena i put napred

Po obuhvatu, ETIAS bi se primenjivao na putovanja iz trećih zemalja u države članice Šengena, uključujući one koje tada nisu u potpunosti primenjivale šengenska pravila, poput Hrvatske, Kipra, Bugarske i Rumunije. Kako je objavljeno, predlog je naveo da državljanima Velike Britanije i Irske — tada građanima EU — ETIAS ne bi bio potreban, uz napomenu da bi, nakon Bregzita, putnici iz Velike Britanije kasnije mogli biti tretirani kao državljani trećih zemalja.

Po ceni, predlog iz 2016. odredio je naknadu od 5 evra za putnike starije od 18 godina, uz autorizaciju koja važi za višestruke ulaske tokom pet godina ili dok putni dokument ne istekne. Naknada je trebalo da učini sistem samofinansirajućim u odnosu na procenjeni trošak razvoja od 212 miliona evra i godišnje troškove rada od 85 miliona evra. Očekivalo se da prijava ne traje duže od deset minuta, da je može podneti treća strana i da bi u većini slučajeva bila automatski odobrena e-poštom za nekoliko minuta. Predlog je zatim trebalo da pređe u Evropski parlament i Savet, a Komisija se nadala da bi ETIAS mogao biti operativan do 2020. ili 2021. Za to kako sistem danas funkcioniše, pogledajte ovaj ETIAS pregled.

Photo by Jerry Zhang on Unsplash